Opat Bertold Ditmajer i njegovi arhitekti Jakob Prandtauer i Jozef Mungenast nisu ostavili kamen na kamenu u svom nastojanju od 1701. do 1736. godine da izgrade sveti dvorac na temeljima srednjovekovnog manastira.
Srednji deo ovog kompleksa je biblioteka, čija glavna sala sadrži 16.000 knjiga i ukrašena je freskom na plafonu koju je oslikao Paul Troger. Spiralno stepenište vodi do još jednog skupa od 12 bibliotečkih soba koje nisu otvorene za javnost, ali sadrže više od 100.000 knjiga, od kojih su neke izuzetno vredne. Lako je razumeti zašto je italijanski pisac Umberto Eko crpeo inspiraciju sa ovog mesta za svoj roman „Ime ruže“ u kojem manastirska biblioteka igra ključnu ulogu. Biblioteka je drugi najvažniji prostor u svakom benediktinskom manastiru, prvi je, naravno, crkva. Najznačajniji barokni majstori su bili naručeni za umetnička dela: Antonio Beduci za uređenje enterijera, Johan Mihael Rotmajr i Pol Troger za freske i oltarske slike, Đuzepe Gali-Bibijena za propovedaonicu i glavni oltar, a Lorenco Matijeli i Peter Viderin za skulpture.
Na sajtu Bohemia.rs koristimo "kolačiće" i druge slične tehnologije, kako bi smo obezbedili rad određenih funkcionalnosti, za prikupljanje zbirne statistike i da vam ponudimo sadržaj, koji je relevantan vašim interesovanjima. Da bismo garantovali vaša prava, tražimo vašu saglasnost. Molimo vas, da pregledate u koje svrhe se koriste "kolačići".
