Palata Alhambra je tako nazvana zbog svojih crvenkastih zidova (bukvalno prevedeno sa arapskog znači Crveni dvorac). Alhambra se nalazi na strateškom mestu, sa pogledom na ceo grad Granadu. Kompleks je nepravilnog oblika. Graniči se dolinom reke Daro, ravnicom al-Sabika i ulicom Kuesta del Rej Čiko. Ulica o kojoj je reč razdvaja kvart Albasin i bašte Generalife, koji se nalaze na vrhu Sunčanog brda. Zamak Alhambra je ugrađen u grad u IX veku i tada je bio vojna tvrđava. Međutim, Alhambra je postala kraljevska rezidencija tek nakon dolaska prvog kralja iz dinastije Nasrida u XIII veku - Muhameda ben Al-Hamara Muhameda I. Ovaj događaj je označio početak najznačajnijeg perioda za Alhambru. Glavni zadatak arhitekata bio je da svaki prostor pokriju dekoracijom, bez obzira na njegovu veličinu. Dekoracija nikada nije stigla. Većina lukova u unutrašnjosti su veštački, napravljeni isključivo u svrhu dekoracije. Zidovi su obloženi lepom i izuzetno bogatom keramikom i malterom. Podovi imaju prelepe drvene okvire. Iako islamska umetnost zabranjuje prikazivanje figura, dekorativne teme u Alhambri su veoma raznovrsne. Koristi se klasična kaligrafska dekoracija koja rekonstruiše reči Zavija ben Zirija (osnivača dinastije Nasrid): „Samo je Bog pobednik“ i razne pesme. Najčešći dekorativni elementi su biljni ornamenti, prepleteni ukrasi i mreže rombova.
Na sajtu Bohemia.rs koristimo "kolačiće" i druge slične tehnologije, kako bi smo obezbedili rad određenih funkcionalnosti, za prikupljanje zbirne statistike i da vam ponudimo sadržaj, koji je relevantan vašim interesovanjima. Da bismo garantovali vaša prava, tražimo vašu saglasnost. Molimo vas, da pregledate u koje svrhe se koriste "kolačići".
